MRVICA |
|
Ljeto prođe logor ode, naše vatre nema više, sad zelene sve mi boje, još na njene oči liče. Pjevala je uz gitaru, izviđačku pjesmu našu, i pomalo zaljubljena, bila je u jednog Sašu. Ja joj pišem pisma duga, iako joj ne znam ime, o Mrvice draga moja, piši i ne zaboravi me. Ja joj pišem pisma duga, iako joj ne znam ime, o Mrvice mala moja, piši i ne zaboravi me. Ne zaboravi me... |