Smoky |
|
Imam čuna zvanog Smokyja.
Njime veslam s poriječanima.
Divlje ribe lovim s njim,
pa ga zovem prebrzim.
Ponosim se ja sa čunom tim.
Jednog dana veslam Smokya,
oko mene mutna vodica.
Kad na svoju sreću svu
spazih jednu planinku,
što se utapa u tu vodicu.
Priđem bliže, pružim veslo njoj,
pa je pitam njene čete broj,
pa je pitam kako je
došla usred vode te
ona kaže kupala se je.
Mene ganu tužan pogled njen.
Povezem je ja sa Smokyjem.
Povezem je u logor,
gdje je bio šator moj
i u njemu meki krevet moj.
Dan se svrši, spustila se noć
i ja moram na spavanje poć.
Šator mi je zažniran,
u njem planinka sniva san,
a ja moram pred njim čekat dan.
|