Logo
 Izbornik
 Kolumne Marka Engela
Iz dnevnika tužne djevojčice...
16.12.2004.
Dragi moji!  
Fakat mislim da je red da napišem koji redak. Onakav kakav jesam, opet samo kopao po tuđim stvarima i pronašao sam dnevnik jedne djevojčice od 13 godina. Kada sam to pročitao, suze su mi navrle na oči! Počeo sam ridati…  
 
Moja krizma… 
"Danas sam imala krizmu. Baš sam si super izgledala. Bila sam u divnoj haljinici, imala sam indijansku ogrlicu oko vrata jer mi je mama rekla da mi to zbilja paše uz bijelu haljinicu!!! Možeš misliti, fuj, fuj…Mama mi je poklonila malog bijelog zeca (živog)! Poslije crkve krenuli smo na ručak, tata je organizirao divan ručak za mene i moju obitelj u Brezovici, bilo je divno! Ali naravno, nešto je moralo krenuti po zlu! Naime, moja divna majka je odlučila da bih možda prvi puta mogla probati jahati konja! Našla je divnog, smeđeg konja. S obzirom da nije bilo sedla, mama je rekla da nema problema, da će mi ona pokazati kako se jaše bez sedla. Mama je napravila prvi krug sama, da ja vidim kako se jaše. Sjela sam iza mame i krenuli smo…nakon par koraka mama je zaključila da se konj vuće i da ide presporo. Mama je rekla da će sve srediti i potiho i polako je rekla "ĐIHA", konj je popizd.. i u trenu sam se našla na podu u blatu, tik do konjske balege! Naravno rasplakala sam se. 
Drugi dan u školi, kada smo pričali ko je šta dobio na krizmi, ja sam zaključila da sam jedino ja, za krizmu, dobila malog bijelog zeca i šljivu na nozi! Kako imam divnu majku…" 
 
Povratak s mora… 
"Nakon divnog ljeta, nažalost smo morali krenuti prema doma. S obzirom da smo prolazili pokraj Korane, moji prijatelji i ja smo izrazili želju da bi se još jednom okupali… Mama je rekla da nema problema, da ćemo stati… Našli smo divno mjesto za kupanje… na svu sreću našli smo i lijanu koja je visila sa drveta koje je raslo iznad toka Korane. Mi smo se htjeli vješati po tome ali nas je bilo strah! Naravno, moja mama je opet zablistala! Rekla je da će nam pokazati kako se to radi. Uhvatila je lijanu, zanjihala se i BUM, zabila se u drvo. Naravno ostala je visiti iznad rijeke. Nije se znala vratiti. Naravno ne treba spominjati, lagana haljinica, lagana majčica s dubokim V izrezom, sunčane naočari, i mokasine… 
Nama je bilo poprilično smiješno! Nije mogla napraviti ništa, osim da se pusti i padne u rijeku! Jadna mama! J" 
 
Mama i brat su ocrnili našu obitelj… 
" Bili smo kod Jože na rođendanskom tulumu. Bilo je super, kolači, klopa, roditelji su cugali, a mi smo samo sokove pili… U jednom trenutku, moja pametni brat je napravio neku glupost što je mama vidjela!!! Bilo je sranj. . Mama ga je zgrabila za ruku i odvukla u drugu prostoriju. Krenula mu je čitati bukvicu, ali sam ja to spriječila! Čim sa vidjela što se sprema, odjurila sam za njima i rekla sam mami: Mama, ja znam da ćeš ti sada vikati i onda će se mali sroljo rasplakati i vas dvoje ćete osramotiti cijelu obitelj!" Mama je ostala zabezeknuta! Nije znala što da kaže, ostala je bez teksta! Tako sam je spasila svoju obitelj!" 
 
Mama je pljunula 500 Kn… 
"Vrlo kratko… Tata je napravio neku glupost i sada naš auto vozi samo mama. Ja sam joj govorila da se ne smije pričati na mobitel dok vozi, ali moja draga mama mi je stalno govorila da ne sere. , da ona ima dovoljno godina i da zna što radi i da se to mene ne tiće! Mama je došla po mene na engleski, naravno opet je mlatila praznu slamu na mobitel. Krenuli smo i ja sam mami spomenula da se ne smije voziti i telefonirati, mama se brecnula na mene i rekla da zavežem! Valjda je bila razdragana od posla. Nismo prošli niti onaj prvi semafor, kada se u tami pojavilo malo crveno svjetlo koje je išlo lijevo-desno. Kada smo se približili vidjeli smo da je to policija!!! Striček je mami rekao da se ne smije pričati na mobitel dok se vozi, mama mu je rekla da nije telefonirala, a nije niti skužila da još uvijek telefon drži na uhu. Čim je pozdravila prijatelja s kojim je razgovarala, primila je novčanik i izvadila 500 kn i dala onom stričeku u plavom! Zašto je njemu dala novce, a meni ne?! Ne kužim zašto se nije na njega brecnula?! 
 
 
Evo, dragi moji, toliko za sada od mene, kada nađem još malo vremena priča će se nastaviti… 
(svaka sličnost sa poznatim osobama i poznatim radnjama je totalno slučajna) 

Autor: Čop

Kontaktiraj kolumnistu! Verzija za ispis