Ovih dana sam dobio poziv tajnika SIH-a da dođem popraviti računala u Savezu, osposobiti laptop, instalirati printer, neke programe... vrlo jednostavno, par sati. 
 
I tako sam počeo instalirati stvari, raditi... sve po popisu od cca 15 točaka. I tada sam zapeo kod instaliranja laptopa na bežićnu mrežu. Vrlo jednostavna stvar - upališ wireles mrežu, prepozna na koji se ruter spaja i... ne radi. Nakon mnogih pokušaja, od uzastopnog upisisvanja postavki, instaliranja svega i svačega i također povremenog konzultiranja Interneta sa SIHovog PCja shvatio sam da je već dosta kasno i da neću ništa napraviti te da je vrijeme da krenem doma. 
 
Samo kratka napomena - otvaranje Firefoxa na tom kompu traje između 3 i 5 minuta, a ponekad se računalo mora restartati prije pokretanja Firefoxa. 
 
E, sad dolazimo do zanimljivog dijela... bilo je već 2 ujutro. "Apartman" radi do 1. Ljudi su otišli i zaključali dvoja vrata za sobom. I ja sam ostao zaključan iza tih vratiju jer sam, naravno, imao samo ključ od Ureda. 
 
Pregledom sadržaja Bosinih ladica našao sam nekoliko kompleta ključeva kojima, redom, nisam uspio otključati navedena vrata. 
 
Zadnje što sam mogao - u pola 3 ujutro nazvao sam Tajnika SIHa - Lanu. Ona je spremno rekla da će doći po mene s ključevima (aha). Spustivši slušalicu shvatio sam da netko ne bi imao u uredu komplet ključeva koji ne otključava ništa, pa sam još jednom otišao probati otključati vrata. 
 
Pažljivo, da ne strgam ključ u bravi, primjenio sam veliku silu na okretanje ključa i... voila... već sam bio vani! Jeee! 
 
I sad dolazimo do tri stvari koje sam iz ovoga naučio: 
1. Tko puno radi za izviđače ostat će zatvoren. 
2. I najgora brava može se otključati pravim ključem. 
3. Noću je hladnije nego vani. 
 
Eto, možda i vi nešto naučite iz ovoga... 

 
Objavio: Dampas