Logo
 Izbornik
 Članak
Dišnik, 1.Maj
Kako smo došli, pobijedili i otišli...
12.05.2006.
30. april, 18 sati iza podne, poziv iz Dubrave, toooooooooooooooo, idemo u Dišnik. Samo ostaje nada da ćemo pobijeditiiiiii. 
 
I tak... Pozvani smo na veselicu u Dišnik. Nas 15 odvažnih iz Zagreba (14 Javora i 1 Jelen) krenuli su na nezaboravno putovanje prema Dišniku! Moram rreći da je i međugalaktički poznata osoba bila s nama, gospodin Marko Perica, da onaj šlager i rock pjevač, onaj koji je neki dan bio na televiziji, onaj koji je pjeval u Bistri...Obećao je da će svirati samo za nas. No, putujući do tamo, skuzili smo da nekaj ne stima s njim. Čak je i sam priznao, da dok je vozio 100km/h da je skuzio da mu mozak pase na nepreglednim pašnjacima uz autocestu. Ali nema veze! Došli smo i žur je počeo! Zeka peka, klopa, zabava...Već oko 1 sat iza ponoći neki su se povukli u odaje i počinuli mirnim snom pravednika! Samo ONI najodvažniji, najizdržljiviji ostali su na „straži“ do 6.15!!! Bilo je super! 
Dogovor je da ujutro idemo u „grad“ na caffe! Ja sam se u 8:00 u najvećoj tišini ustao, ali je direktor Stipe, kao pravi vođa spavao s jednim oko otvorenim, skuzio i kao specijalac skocio na noge i veselo uzviknuo „idemo na caffe“. 
Naravno, odmah smo u spavaoni, napravili kaos, buku, veselje i ostali su počeli otvarati krmeljave oći! Nije bilo vremena za jutarnju higijenu, tako da su oni, zainteresirani za caffe, uskočili su u kombi sa krmeljavim oćima i tragom sline na obrazima...:-) 
No, sve to skupa nije toliko bitno koliko je bitno što se dešavalo popodne! TURNIR U ODBOJCI. Naravno, tko je bio prvi, nema potrebe posebno napominjati! Javori su odnjeli medalje u Zagreb! Na terenu su svi zablistali, ali direktor Stipe je bio najbolji! Mama je također bila super, ali...direktor je direktor! 
Pohvala organizatoru i Bati koji je za navedeni turnir osigurao i nagrade i medalje! Ja kao najbolji i najglasniji navijač, nisam dobio niš! To me je malo pogodilo, niti medalju za najnavijača, niti pohvalnicu, NIŠ. Kada se toga sjetim, jos mi je knedla u grlu i suzne su mi oći, ali...tako je to. Šmrc-šmrc. 
Čak su se i Batini mužikaši odvažili i krenuli u osvajanje zlata. Moram priznati da su se dečki super držali, ali ipak im je Javor pokazao di pes pi... nosi! Zlato je otišlo u Zagreb! 
Sve u svemu, bilo nam je super i opet ćemo ići...Sve pohvale Bati i ostaloj ekipi koja nam je omogućila da se super provedemo za produženi vikend (i kaj su nam omogućili da im uzmemo medalje). 

 
Objavio: Čop
 
Verzija za ispis